Osmo­čla­noj po­ro­di­ci Ra­de i Ma­ri­ja­na Sa­ri­ća iz Nik­ši­ća Ban­ka hra­ne, po­sred­stvom „Da­na”, do­ni­ra­la je pa­ket sa osnov­nim ži­vot­nim na­mir­ni­ca­ma i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu. Su­pru­žni­ci Sa­rić su ne­za­po­sle­ni, a po­ro­di­cu, u ko­joj je še­sto­ro dje­ce sta­ro­sne do­bi od dvi­je do de­set go­di­na, tre­nut­no iz­dr­ža­va­ju sa 180 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći. Ra­da je ka­za­la da se na­da da će nji­hov skrom­ni kuć­ni bu­džet ovo­ga mje­se­ca bi­ti po­ve­ćan za 13 eura jer oče­ku­je rje­še­nje o do­dje­li do­ži­vot­ne na­dok­na­de.
- Na bi­rou ra­da sam vi­še od 20 go­di­na, rje­še­nje za na­do­kan­du oče­ku­jem ovih da­na, a u dru­goj po­lo­vi­ni mar­ta i pr­vo pri­ma­nje. Bez ob­zi­ra što će to bi­ti 193 eura, na­ma tih 13 eura vi­še u od­no­su na so­ci­jal­nu po­moć mno­go zna­či. Ne­ma­te poj­ma šta sve za taj iz­nos mo­gu od hra­ne na­pra­vi­ti dje­či­ci, ra­do­sna je ova hra­bra že­na ko­ja se sva­ko­dnev­no bo­ri da svo­jim ma­li­ša­ni­ma to­kom da­na obez­bi­je­di ma­kar hlje­ba.
Ve­ći­na bu­dže­ta Sa­ri­ći­ma ipak ide za ki­ri­ju i ko­mu­na­li­je. Sta­nu­ju u na­se­lju pod Tre­bje­som u di­je­lu ku­će bez ku­pa­ti­la i sa im­pro­vi­zo­va­nom ku­hi­njom, za šta mje­seč­no mo­ra­ju pla­ti­ti 70 eura. Ka­da se uz to do­da tro­šak za stru­ju i vo­du, la­ko je iz­ra­ču­na­ti ko­li­ko Sa­ri­ći­ma osta­ne da se pre­hra­ne, a uz sve od še­sto­ro dje­ce če­tvo­ro su osnov­ci. Sa­rić je is­ta­kla da joj u su­sret uvi­jek iza­đu nik­šić­ki Cen­tar za so­ci­jal­ni rad, kao i op­štin­ski Cr­ve­ni krst. Po­seb­no je, na­gla­si­la je ona, za­hval­na Ban­ci hra­ne od ko­je su ma­li Sa­ri­ći već ne­ko­li­ko pu­ta do­bi­ja­li po­moć u hra­ni, a po­naj­vi­še se po­ra­du­ju ka­da u pa­ke­tu pro­na­đu slat­ki­še.
– Ve­o­ma je te­ško, ali imam 40 go­di­na i pu­na sam str­plje­nja. Na­u­či­li smo da ne­ma­mo, pa i od ono ma­lo znam na­pra­vi­ti dje­ci da ne­što po­je­du, tek da ni­je­su glad­ni. Sva­ki dan je bor­ba, ali se uz njih mo­ram ra­do­va­ti i smi­ja­ti i ka­da mi ni­je do to­ga. Ta­ko pre­va­zi­la­zi­mo te­ško­će, ka­za­la je Sa­rić­ka.
Knji­ge za ško­lu Sa­ri­ći­ma obez­bi­je­đu­je Cen­tar za so­ci­jal­ni rad, a Ra­da se sva­kog mje­se­ca za­du­ži u obli­žnjoj rad­nji što za hra­nu, što za do­dat­ni škol­ski pri­bor, pa to pla­ti od so­ci­jal­nog pri­ma­nja. Gar­de­ro­bu im do­no­si Cr­ve­ni krst, ko­ji je ma­li­ša­ni­ma obez­bi­je­dio kre­ve­te, i do­bri lju­di ko­ji ih po­zna­ju, na če­mu je Ra­da ne­iz­mjer­no za­hval­na.
- Ra­stu dje­ca, naj­va­žni­je je da su zdra­va, a ovo če­tvo­ro su do­bri đa­ci. Sa­mo da ih ot­hra­nim da sta­nu na svo­je no­ge, on­da će­mo, iskre­no se na­dam, bo­lje ži­vje­ti. Valj­da će do ta­da do­ći vri­je­me ka­da ži­vot ne­će, kao ja, pro­vo­di­ti na bi­rou ra­da, već će ima­ti ne­ki po­sao i ži­vje­ti od svog ra­da, is­ta­kla je Sa­rić­k.
Nje­noj po­ro­di­ci ne­do­sta­je sve, uz hra­nu i sve dru­ge po­trep­šti­ne neo­p­hod­ne za iole nor­ma­lan ži­vot. So­bi­čak u ko­jem ži­ve iz­u­zet­no je ne­u­slo­van, a Sa­ri­ći­ma fa­li funk­ci­o­nal­nog na­mje­šta­ja, pre­vas­hod­no no­vi špo­ret na dr­va jer sta­ri i tih tri­de­se­tak kva­dra­ta pro­sto­ri­je u zim­skim da­ni­ma ne mo­že da za­gri­je. Lju­di do­bre vo­lje ko­ji že­le na ne­ki na­čin da im po­mog­nu, mo­gu to ura­di­ti po­srd­stvom Ban­ke hra­ne ili nik­šić­kog Cr­ve­nog kr­sta. U su­šti­ni u Nik­ši­ću ih je la­ko na­ći jer ži­ve u na­se­lju ko­je je pre­ko pu­ta no­vog gro­blja pod Tre­bje­som, pri­zem­noj ku­ći­ci iz ko­je se, upr­kos ne­da­ća­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju, uvi­jek mo­že ču­ti ve­se­li ža­mor ma­lih Sa­ri­ća. B.B.